Kako početi priču koja je trajala 13 godina, toliko uspomena sa putovanja, izlazaka, druženja, razgovora, ručkova, sna….
Da, toliko smo dugo bili zajedno stvarno mi je teško da prepričam sve naše uspomene. Problemi su počeli od pre dve godine. Do tada je sve bilo sa malim svađicama koje svi parovi imaju uglavnom oko gluposti. Primetila sam da je nešto drugačije, ustvari on je drugačiji prema meni. Odgovara mi brecanjem, stalno je nervozan, načesto vidim bes u njegovim očima a da bukvalno ništa nisam uradila. Pomislila sam da postoji još neko. Nismo živeli zajedno ali sam nekoliko puta nedeljno spavala kod njega a ostale dane sam dolazila kući kod svojih.
Nije bio odlučan nije, znao šta želi i ja sam se sve više gubila u tom odnosu…
Kada smo se videli kao da smo samo tapkali u mestu , sve se svodilo na isto- priča, večera, tuširanje, ponekad sex i spavanje. Sada kada pogledam pa to stanje jeste trajalo više godina čak ne možda samo dve…
To jutro me je probudio i otišao na posao, jasam ostala još malo da ležim, nisam ništa slutila. Obukla sam seskuvala kafu i gledala neki jutarnji program. Dan kao svaki drugi. Želela sam da promenim nešto ali nisam znala šta i kako da uradim. U sebi sam osetila neki nemir. Spremila sam se i otišla kod mojih. Uveče sam ga pozvala telefon je bio ugašen. Zabrinula sam se obično mi se javi i sam. Uznemirila sam se. Pričeekala sam da bude oko 20 časova pa da odem do njega da proverim šta se dešava. Stala sam ispred njegove zgrade u stanu nije gorelo svetlo. Ponovo sam pozvala ali i dalje je bio nedostupan. Čekala sam ga i brinula. Sati su prolazili dok se automobil njegov nije zaustavio izašao je nasmejan i veseo, brzo sam krenula da mu mahnem, ali sa njim je bila devojka slična meni samo srećna, sređena i našminkana baš kakva sam ja nekada bila…Nemo sam sedelau kolima nije me video. Plakala sam skoro do jutra isperd svoje zgrade, tako da me ponizi i razočara bila sam očajna… Gušila sam se u suzama ležala sam kod kuće polu mrtva. Bol me je razdirao.
Posle 19 časova sutradan pozvonio mi je telefon on je bio. Javio se kao da se ništa nije desilo ćutala sam o svemu nisam htela da zna i pravil sam se da je sve u redu. Želela sam da vidim da li je iskren. Ništa nije rekao pravio se da se to nije ni desilo. Rekao je da želi da se vidimo sutra. Pristala sam i zamolila ga da dođe po mene kada se bude vraćao a posla.
Zakazala sam frizerku, kozmetičarku sve sve samo da nadmašim sebe i odlučila da se pravim kako je sve u savršenom redu. Sredila sam se maksimalno. Bila sam ona ja stara sa slika, doterana, sređena markantna žena u koju se zaljubio.
Izlazila sam iz zgrade dok me je on čekao u kolima. Bio je šokiran mojom promenom a da nisam u patikama i trenerici skupljene kose. Iznenađen je počeo da me hvali kako sam prelepa, pitao me je za povod svega toga. Nasmejala se i rekla da sam želela da mu budem lepa.
Odvezao nas je u naš omiljeni restoran, razgovarali smo o svemu ,o braku, o nama, o deci…Bili smo oboje srećni. Ja nisam više marila za „kopiju“ zbog koje sam se jela dva dana. Odlučila sam da vratim svog dragog i budem ja ona od pre. Dugo smo čavrljali i smejali se uz dobro vino. Baš smo uživali. Odvezao nas je kući. Do jutra smo vodili ljubav onako strasno i jako željni jedno drugog. Nikada to neću zaboraviti tada je došlo do preokreta u našem odnosu. Bili smo kao mali zaljubljeni golupčići. Preselila sam se kod njega i više nisam napuštala naš dom.
Razmislite da li jedan avanturica može da poremeti ljubav koja je prava i vaš odnos. Moj nije.Od tada je prošlo 25 godina, nikada mu nisam rekla da sve znam, a i on nije pitao zašto je došlo do moje nagle promene….
Možda je baš ona ta!