Sa svohih 38.godina pogledala sam iza sebe i imala šta da vidim. Svoje troje dece, svoj posao, svoju porodičnu kuću u koju sam se vratila, našeg malog psa koji je svuda išao za nama na našem putovanju kroz život. Jedva sam se isčupala iz tešeke depresije koja mi je još uvek stvarala gorčinu u grlu. Bila sam očajna kakda je muž nestao na par dana i mada sam znala da nije bio ni prvi put ni poslednji put kada je otišao. Jer je mene često ponižavao i govorio mi ružne stvari zbog kojih sam se često osećala loše. Sada sam stavila tačku na sve i sa decom počela novi život. Nije ga zanimalo ni gde smo ni kada se vraćamo bitno je bilo da mu više nismo smetnja u njegovom raskalašnom životu. Pomirila sam se sa tim i nestala iz njegovog života. Mnogo sam patila jer sam ga volela. Otvorila sam svoju cvećaru i mali rasadnik i uređivala bašte ljudima. Oduvek sam obožavala posao vezan baš za cveće. Gušila sam se u prethodnoj firmi, velikom gradu koji guši i davi i okrenula se biljkama i svežem vazduhu. Kompletan život smo počeli ispočetka. Deca su krennula u obližnju školu. Uklapaju se polako i kažu da su srećna jer nismo u ograničenom stanu več u ogromnom dvorištu i svežem vazduhu.
Polako sam radila svoj posao bez žurbe, ali da sve obećano bude dostavljeno na vreme i sav dogovor ispoštovan.
Dobila sam poziv da idem da pogledam jedno dvorište gde su gazde želele da dodaju ukrasno bilje i drveće.
Otišla sam na dogovorenu adresu. Povikala sam znala sam da je ta kuća bila od jedne bake koja je umrla dok sam još bila dete ali nove gazde nisam znala. Šetala sam dvorištem i već planirala gde bi šta moglo da se namesti. Dvoje radoznale dečice su mi prišle i rekle sada će doći tata. Čekala sam. Bila sam veoma mokra od stojanja na suncu kada se pojavio on lično on moja simpatija i srednje škole. Pa toliko j godina prošlo. Bila sam u šoku. Otkud on ovde. Prepoznala sam ga ali sam se pravila da ne znam ko je. Predstavila sam se učtivo, dok me on nije prodrmao i rekao, „zar me se stvarno ne sećaš“. Bila sam u šoku zar me nije zaboravio posle toliko godina. Nisam smela da priznam ali se nije promenio skoro ništa, još uvek zgodan i sa belim lepim zubima njegove oči su me proganjale. Odgovorila sam stidljivo da se izvinjavam da nisam bila sigurna da li je to on. Nasmejao se. Pozvao me je da popijemo limunadu da se malo rashladim. Otišli smo na trem kuće i seli. Bilo mi je čudno da sam ide da donese sok. Pa je započeo priču sličnu mojoj. Nije imao sreće u braku, sada je srečno razveden, deca su kod majke ali dok je raspust su kod njega, otkupio je to imanje i odatle ide na posao, ali želi da ga sredi. Dugo smo razgovarali ali ja nisam skidala osmeh sa lica. Nisam smela da priznam da me je toliko ispomerao da sam osećala unutrašnji nemir. Pričali smo o mom poslu u njegovom budućem lepom vrtu. Rekla sam da ima dosta posla i predložila mu koje su sadnice najbolje za to. Prihvatio je sve sa osmehom jer se ne razume u taj deo posla. Znao je da sam se vratila u grad i namerno je pozvao baš mene. Da me ispita i vidi kakva sam, da li sam se promenila. Njegovi pogledi i zbunjenost su govorili sve. Bojla sam se da ne pomešam posao i zadovoljstvo. Od poslednjeg sexa je prošlo pa ne znam 3/4 a možda i 5 godina. Jao nije mi dobro bolje da o tome ne pričam.
Rastali smo se uz zagrljaj i skoro viđenje , razmenili smo telefone i dogovorili da se čujemo. Dok e je grlio sva sam se naježila ali nisam smela da pokažem bilo šta. Držala sam se snažno kao da smo samo prijatelji. Oboj smo znali da to nije tako. Sutra i narednih dana sam nabavljala sadnice za njegovu baštu i vrt. Baš sam se trudila da izbor bude odličan ako uspem da ga oduševim. Pakovala sam sadnice u gepek i na auto i krenula polako sa radom. Sadila sam deo po deo bašte i polako je počela da dobija drugu dimenziju. Preko nedelje ga nisam uopšte videla. Radio je i kasno se vraćao sa posla, ali je uveče često zvao da se zahvali i pohvali deo koji sam srdila. Počeli smo sve češće i duže da se čujemo. Povremeno bi me obuzela jeza zbog njegovog poziva.Obožaval sam da me zove samo nism smela to da priznam.
Posle dve nedelje rada kod njega imala sm da posadim jedan veći žbun bio je dosta težak. Krenula sam kod njega. Sunce je toliko pržilo da sam dok am stigla do njega bila sva mokra. Parkirala sam u dvorište i pokušala da izvučem čudo iz auta ali nisam uspela. Sva sam bila mokra. Odjednom se pojavio iza mene i uhvatio me za urke iza leđa. Odskočila sam od straha i uzbuđenja. Sva sam bila naježena. Naljutila sam se na njega. „Zašto me plašiš“ nasmejao se. Pomogao mi je oko žbuna i pitao se kako ja tako krhka i slaba radim takav posao. Rekla sam da su deca i biljke moj život. Nasmejao se i pomagao mi da iskopamo rupu za taj žbun. Zajedno smo radili. Bila je subota pa nije bio na poslu. Ali mi se pohvalio d mu ni deca nisu tu. Samo je struja prošla kroz mene.To nije slutilo na doro. Pitao me je gde su moja deca. Takođe su bila kod oca na vikendu. Hm već je nešto smislio osećala sam to. Bila sam i ljuta i srećna zbog toga.Emocije su mi se mešale nisam znala šta da radim. Sredili smo žbunić i zaista se lepo uklopio u bašti. Dok smo gledali kako izgleda zamantalo mi se i više se ne sećam ničega.
Probudila sam se u nepoznatoj kući,nepoznatom krevetu a on me je brisao hladnim peškirom. „Smiri se lezi, pala si u nesvest od vrućine i umora“. Bila sam zbunjena. o Bože pala sam u nesvest, ispašće kako sam to namerno uradila, jao nervoza je počela da me obuzima. Pa da li je moguće šta se dešava. Smirio me je svojim nežnim rukama i glasom. „Ostaćeš večera ovde“ „Šta, ma nije mi ništa daj molim te to je sigurno od vrućine.““Ja sam rekoa svoje.Ostaješ da se malo odmoriš, nisi ni svesna kojiko am patio za tobom i čekao ovaj trnutak da budemo konačno blizu i zajedno jedno drugog. Ne mogu da verujem šta priča, nisam ni smela da priznam svoja osećanja, vrištala sam u sebi. Kako da odolim,šta da radim. Znala sam da mi nema spasa i da neću moći više da glumim drsku ne dostupnu kučku. Kada to nisam.
„Ali nemam šta da obućem““ Spremio sam ti moju košulju za odmor će ti biti odlična“, nasmejao se…
Otišla sam u kupatilo da se okupam. Sredila sam se jer sam sva bila od blata i prašine, jao na šta ličim. Zar ovaku da me gleda.Obukla sam njegovu košulju. Usput sam čula zvono vrat. A kada sam ušla u kuhinju videla sam da je stiglo pregršt hrane i da je lepo postavio sto samo za nas. Bila sam zbunjena. Opuštao me je rečima da treba malo da predahnem i da ne brinem da će on spavati na so. „Nisam ja manijak koji spopada dame koje su umorne“. Nasmejala sam se.
Bilo mi je lakše zbog njegovih reči, ali dok smo jeli hranu, toliko smo se gledali pohotno da su varnice sve prštale. Hej pa moja ljubav iz srednje škole, naravno koju nisam nikada probala kao i on mene. Hm. pa kako ostati normalan. Glumila sam sve da i dalje iamm taj moj gard ne dostupnosti. Polako me je opuštao njegov dodir, malo vina i razgovor. Odveo me je do sobe, krenula sam ka krevetu kada me je snažno uzeo u naručje. Tako me je strasno ljubio da nisam mogla do daha da dođem, srce mi je lupalo jako, toliko sam ga želela, pokidao mi je košulju u kojoj sam bila i snažno ga zario u mene, Jecala sam od lepote. Tako je snažno upirao u mene da nisam mogla da stanem da uzdišem. Mazio me je svuda po telu i zarivao prste u moje grudi. Počela sam d vrištim od uzbuđenja. Spustio me je na krevet i spuštao se lagano ka dole. Poludela sam od strasti, savijala svoje noge i zarivala prste u krevet i jastuk. Nastavio je još jče do samog vrhunca. Kada me je svu izmučio nastavio je da se penje po meni da me izluđuje i stavlja ga jako. Poludela sam potpuno, vrištala, stenjala , zapomagala ali nije vredelo, dugo smo se borili po krevetu dok nije došao do vrhunca. Oboje smo jako uzdisalii. Posle smo legli i ja sam u trenutku zaspala.
Probudila sam se rano u njegovom naručju, gledao me je kako spavam. Zbunila sam se i pokušala da ustanem, njegova snažna ruka me je vratila u krevet i rekla“Sada si moja, nećeš ti nigde više da ideš“ Jeza mi je prošla kroz telo a on je nastavio da me zadovoljava vrelim jezikom. Nisam moglda da se odbranim već sam se prepustila i nastavila da vrištim. Dugo smo bili u krevetu, mazili se ljubili i pričali o svemu. Pravio mi je plan za naš život koji je zvučao lepo. Drago mi je što sam mu poverovala, jer sada ne zvuči samo lepo već se to lepo i dešava. Gajimo našu decu zajedno, uživamo svaki dan i prava smo porodica koja mi je oduvek trebala….
Možda je baš ona ta!